Intervju:Vesna Stajic

Vesna Stajić: Srpska žena živi od danas do sutra. Izbledele smo. Nema nas

Intervju radila: Milica Stojanović Kostić

Za 5 godina postojanja  i rada  184  osobe, uglavnom žene i deca žrtve nasilja u porodici, dobile su bezbedan smeštaj u Prihvatilištu Ženski inkluzivni centar u Novom Brdu (u narodu poznatije kao „sigurna kuća“). Tužna statistika pokazuje da se čak 99 posto žrtava vratila nasilniku, kaže u intervjuu za Ženski info direktorka ovog prihvatilišta Vesna Stajić.

Prihvatilište Ženski inkluzivni Centar registrovano je kao udruženje januara 2019, a licencirano za pružanje socijalnih usluga godinu dana kasnije. Od tada do danas suočavaju se sa velikim brojem problema od tehničkih do društvenih.

“Prvi problem se pojavio odmah na početku rada pri licenciranju pojedinaca, jer se na osnovu njihovih dozvola za rad licencira i samo Udruženje za pružanje usluga. Zahvaljujući podršci koleginica sa celog Kosova uspele smo da obezbedimo dovoljan broj licenci, odnosno da se dovoljan broj osoba sa potrebnim kvalifikacijama licencira i da tako dobijemo dozvolu za rad Udruženja”, objašnjava Stajićeva.

Vesna Stajić (privatna arhiva)

Ona navodi da postoji i drugi aspekt problema, a to je zapravo predrasuda da je “prihvatilište mesto kažnjavanja celih porodica, a ne zbrinjavanja žrtava”.

“Mišljenja se teško menjaju, a trenutna globalna kriza postavlja druge prioritete, što ne znači da treba da odustanemo od menjanja negativnog narativa, već da se moramo prilagoditi aktuelnim temama i uvek i svugde potencirati da problem postoji i da je sve veći i veći i argumentovano  ukazivati na njegov štetan efekat na sve planirane promene.”

Trenutno se suočavaju i sa problemom smanjenog upućivanja žrtava nasilja na bezbedan smeštaj, ali i sa veoma lošim predstavljanjem uslova i usluga prihvatilišta ženama žrtvama nasilja te one odbijaju da tamo odu. Problem je i ograničen broj donatora koji bi podržali renoviranje objekta prema standardima i preporukama Istanbulske Konvencije i Standardnih Operativnih procedura(SOP) za prihvatilišta.

Glavni donator Prihvatilišta je kosovsko Ministarstvo pravde, a kako Stajićeva navodi imali su podršku od UNMIK-a, Austrijske Ambasade, Save the Children Kosovo, Mreže žena Kosova, Opštine Novo Brdo, Ambasade SAD-a na Kosovu.

“Za 5 godina postojanja i rada  184  osobe su  dobile bezbedan smeštaj u našem prihvatilištu (različitih nacionalnosti , sa celog Kosova i iz inostranstva). Volela bih da se osamostale i nađu svoj put bez nasilja, zato smo i počele ovu priču sa prihvatilištem, nažalost, realnost je sasvim drugačija: 99% žrtava se vraća nasilniku.  

Sa predstavnicima Euleksa (Foto Euleks)

U julu 2019. godine potpisani su Memorandumi o saradnji i finansijskoj pomoći sa opštinama na Kosovu, među njima i sa onima sa srpskom većinom. Međutim do danas jedino je Opština Novo Brdo u dva navrata uplatila finansijska sredstva, te jednom i Opština Kamenica. Iako je potpisnica, Opština Gračanica kao nijedna druga lokalna samouprava sa srpskom većinom (sem gore navedene) nije ispoštovala potpisani Memorandum. Na inicijativu upravo i Opštine Gračanica Memorandum o saradnji uskoro će dobiti Aneks.

“Radimo na definisanju Aneksa koji će promeniti neke članove u prvobitnom MRS na inicijativu Opština potpisnica, a uz podršku regionalnih kancelarija OEBS  iz Prištine i Gnjilana”, navodi Stajićeva.

Šta prihvatilište nudi žrtvama nasilja?

Osim bezbednog smeštaja, hrane, odeće i lekova u Prihvatilištu funkcioniše i savetovalište ( psihosocijalno, pravno, medicinsko, poslovno/karijerno),dostupna je i besplatna psihoterapija sa diplomiranom psihološkinjom, radi se i na reintegraciji žrtava, kao i monitoring nakon izlaska iz Prihvatilišta.

Sve ove, ali i detaljnije informacije svi zainteresovani moćiće da pronađu na web sajtu Ženski inkluzivni centar koji će uskoro početi sa radom.

“Cilj nam je da pružimo prave informacije o prevenciji svih oblika nasilja za sve uzraste i oba pola, o našim uslugama, o mehanizmima i alatima koje postoje na lokalnom i centralnom nivou za prevenciju i borbu protiv nasilja u porodici, rodno zasnovanog i seksualnog nasilja, vršnjačkog, digitalnog, ekonomskog , institucionalnog, psihičkog i drugih oblika nasilja”, kaže Stajićeva.

Vesna Stajić i šefica Misije Unmik Karolin Zijade (Foto Unmik)

Srpkinje na Kosovu izbledele

Vesna Stajić na pitanje kako ocenjuje položaj žena na Kosovu kaže:

“Nismo dobro! Živimo od danas do sutra, za svoju decu i porodicu, za svoju ulicu ili selo. Nigde nas nema, izgubile smo se, izbledele, ostale su samo ruke koje mese, spremaju, peru, oblače, čiste, ali i mali osmeh reda radi da zamaskira kolektivnu depresiju. Srpska žena se resetovala na početna podešavanja, nadogradnju nam je pojeo virus, svako naše godišnje doba ima ustaljenu temu kojih se nisu držale ni naše majke(partizanke), za bake(plemkinje)  da ne pričam.”

Protiv ovakvih tendencija moramo se boriti obrazovanjem, kaže ona, jer će time biti obezbeđena ekonomska nezavisnost žena.

“Pored težnje da ostvarimo svoja prava, da shvatimo da uživanje prava nosi i obaveze i odgovornosti. Ovde ne mislim na tradicionalne obaveze žene u kući, već na suštinsku ravnopravnost koja podrazumeva podjednak nivo odgovornosti i prava oba pola, u porodici, u kući, u društvu. Sa tim viđenjem ravnopravnosti, prava i sloboda treba vaspitavati svoju decu, uvažavajući njihove različitosti i podstičući razvoj i usvajanje  ljudskih vrednosti.”

Od donosioca odluka ne očekuje mnogo, jer je kako kaže jednom dobila odgovor koji ju je ostavio bez teksta.

“Više od 5 godina pričam donosiocima odluka  zašto je važno podržati rad prihvatilišta, jedini komentar koji je bio iskren je ,,da ne žele da rasturaju porodice,,. Trenutno ja nemam poruka za donosioce odluka! Poruku im je poslala Marija!”, kaže Stajićeva aludirajući na poslednji slučaj femicida u Opštini Gračanica kada je stradala Marija Živković.

Ženama koje trenutno trpe neki vid nasilja poručuje:

“Veoma dobro razumem razloge žena našeg podneblja da trpe i ćute, potrebna je velika hrabrost javno izložiti život svoje porodice  zlonamernim komentarima. Najbolnije je što će biti  najviše osuđene od strane žena koje trpe isto, možda i više i duže.  Molim vas, drage moje, dobro razmislite koliko vredi  vaš život u nasilju i koga i šta  branite ćutanjem,  da li ćete i vi sutra biti Marija!”

Prethodne godine na Kosovu zabeležena su tri femicida, Vesnu Stajić pitali smo kako ovakve zločine nad ženama suzbiti I sprečiti.

“Reagovati na vreme, što znači, da svaka institucija, svaki službenik radi svoj posao odgovorno, da svoje lično mišljenje ostavi kod kuće, a posao obavlja po zakonu i po opisu radnog mesta.  Da se svako  neodgovorno i nezakonsko ponašanje službenika kazni i sankcioniše, odmah, bez mogućnosti žalbe!”